Iako veliki broj kompanija ističe da postoji korelacija između rezultata Mystery Shopping istraživanja i povećanja prodaje, te navode da je ROI (Return On Investment – prinos na ulaganja) relativno brz i značajan, teško je definisati matematički model koji to pokazuje eksplicitno na svim ili većini slučajeva u praksi.

Na primer, Džon Med iz Audija je na jednoj MSPA konferenciji predstavio članovima podatake da je korelacija između napretka u rezultatima Mystery Shoppinga i povećanja prodaje preko 70 odsto. Oni su na svom primeru izračunali da su promene koje su usledile nakon rezultata Mystery Shoppinga dovele i do povećanog zadovoljstva kupaca, ali da je za ovaj efekat trebalo nešto više vremena. Što je razumljivo.

Drugi primer iz Hrvatske je možda merljiviji. Na osnovu korektivnih mera u distribuciji POS materijala na događaju koji ide jednom godišnje, a koje su usledile na osnovu samo jednog talasa tajanstvenih kupaca (koji je klijenta koštao oko 3000 USD), klijent je ostvario oko 500.000 USD veći profit nego na događaju od prošle godine.

Naravno, ovo ne znači da će svako ko uloži 3.000 nečega zaraditi 500.000 nečega, već pokazuje da postoje slučajevi koji su itekako trenutno merljivi, te ide u prilog hipotezi da je značajna povezanost rezultata Mystery Shopping-a i povećanja prodaje.

Dakle, nema matematičkog uniformnog modela koji računa ROI ali možemo da kažemo da su benefiti sledeći:

  • poboljšanja prvog utiska ali i opšteg utiska kupca,
  • povećanje zadovoljstva kupaca i povećanje prodaje,
  • uočavanje problema u definisanim procedurama,
  • omogućavanje optimizacije rasporeda na prodajnom mestu,
  • obezbeđuje veće angažovanje zaposlenih kod poštovanja prodajnih procedura, taktika i veština,
  • poređenje rezultata sa konkurencijom.

Navešćemo jedan hipotetički primer koji je blizak realnom stanju na terenu. Mystery Shopping izveštaji pokažu da je samo 50% kupaca pozdravljeno pri ulasku u radnju. Na osnovu toga kompanija može početi obuku zaposlenih ili preduzeti druge korektivne mere. Trening obezbeđuje da svi zaposleni razumeju koliko je bitno pozdravljanje potrošača pri ulasku i počnu to i da primenjuju. Posledično, izveštaji će pokazati poboljšanje, te da sada 90% zaposlenih pozdravlja potrošače. To predstavlja napredak od skoro duplo.

Finansijska vrednost ne mora biti vidljiva u finansijskim izveštajima kompanije trenutno, ali verovatnoća da će potrošač koji se oseća dobrodošlo i cenjeno obaviti kupovinu ili više trošiti je daleko veća, nego potošač kog zaposleni ignoriše.